Četiri je ujutru. Odložio sam knjigu koju čitam već tri sata (paradoks zvani "da malo odmorim oči za laptopom") i naravno da sam poželeo da pišem. Homepage Facebook-a, koji tako vešto izbegavam, naravno, u roku od 3-4 skrolanja naniže donese inspiraciju jer tamo uvek nekome nešto smeta. Večeras su nekome zasmetali rijaliti programi jer oni, citiram, "zaglupljuju narod", "pogrešno vaspitavaju našu decu", "promovišu nemoral i pogrešne vrednosti", "služe kao skretanje pažnje sa važnih političkih pitanja" itd, itd.
Okej, sve navedeno je verovatno tačno, ali stvari nisu nikada tako jednostrane, zar ne?
Sećam se jedne studije o rijalitijima koju sam čitao pre dve godine (i naravno zaboravio ime autora) i genijalne konstatacije da ovu vrstu TV formata gledaju svi, ali se dele u tri grupe: 1) one koji otvoreno priznaju da ih prate, poistovećuju se sa akterima i uživaju u tome, 2) one koji se "pukim slučajem nađu ispred televizora kada se to emituje", koji ih "inače ne gledaju", ali imaju mišljenje o svemu što se tu dešava (i obično znaju mnoge podatke bolje od onih koji "redovno gledaju"), 3) one koji nikada neće javno reći da ih gledaju, i kada se spomene ta tema imaju kritičko mišljenje o samom pojmu "realne televizije", a u suštini uživaju u gledanju istih jer se osećaju superiorno jer su "bolji od onih koji su pristali da se snimaju". U svom okruženju ćete verovatno lako prepoznati sve tri kategorije. Ova mala digresija nema direktne veze sa onim što je rečeno u uvodu i što će biti razrađeno u nastavku, ali, eto, zanimljiva je za razmišljanje i ostaje u glavi, a i može poslužiti u nekoj od sledećih stavki.
"Rijalitiji zaglupljuju narod" - Čovek je glup ili nije, sa rijalitijem ili bez njega. Ako na drugom polu, na primer, stavimo bioskop, biblioteku, pozorište ili šta god bilo to što "opamećuje" narod, ne vidim nijedan valjan razlog zašto bi jedno isključivalo drugo. Tradicija rijalitija u Srbiji nije mnogo duža od jedne decenije, zar ne? Prvi "Veliki Brat" je prikazan 2006. godine, a nešto kasnije su počele kao pečurke da niču razne "Farme", "Dvorovi", "Parovi", "Zadruge". Ne sećam se nešto da je taj isti narod u globalu pre te "kobne" 2006. godine bio išta pametniji ili gluplji. Taj narod koji je danas, uslovno rečeno, "zaglupljen" rijalitijem, ni u godinama pre toga nije trošio svoje vreme na "pametne" stvari. Po toj logici ispada kao da su svi ranije čitali knjige, gledali filmove eminentnih režisera i redovno posećivali pozorišne predstave, a onda su se - cap! - prebacili ispred TV ekrana. Hm, i ne baš. Uostalom, upoznao sam mnogo više idiota kojima je broj pročitanih knjiga i pogledanih filmova služio samo da ismeju onoga ko ne čita ili je malo gledao. Primetićete takve ljude lako. Oni vam ne preporučuju knjigu, film ili pozorišnu predstavu zato što smatraju da će vam se dopasti nego će ih upotrebiti kao samo jedan u nizu načina da se osećate loše, neobrazovano i nedovoljno vredno. Takvih je bilo i pre rijalitija i biće ih, nažalost, i jednom kada nam se smuči "realna televizija".
"Rijalitiji pogrešno vaspitavaju našu decu" - Opet netačno, ili barem samo delimično tačno. Da, možda će tim mladim mozgovima biti usađena ideja da je sve to poželjan obrazac ponašanja koji će usvojiti kao svoj ne bi li se osećali prihvaćeno i uspešno. Međutim, moralna načela nam se usade u porodici i okruženju, i taj temelj ne može da poljulja ništa na ovom svetu. Zapravo, može, ali to je sasvim druga tema, i onda bismo se ponovo vratili na vreme pre rijalitija, a to je da je agresivnosti, psovki i prostitucije bilo i pre rijalitija. Uostalom, ljudi žele različite stvari od života i ne čine nas sve srećnima iste stvari. Nije svakome sreća da ode u Amsterdam da obiđe Van Gogov muzej. Neko će otići tamo da napravi selfi kod kanala Kajzersgraht, neko da zapali džoint u parku, a neko da gleda prostitutke u Ulici crvenih fenjera. I ne vidim zašto je bilo koja od tih pobuda manje ili više vredna. Ne znam, možda zato što sam otišao u Amsterdam da odradim sve te stvari sa spiska (: Ali nije u tome poenta, i znam da ste shvatili šta sam želeo da kažem.
"Rijalitiji promovišu nemoral i pogrešne vrednosti" - Da, pošto mi jadni, smerni, pošteni i odgojeni u hrišćanskom duhu nikada ništa od toga nismo videli pre nego što je Maca Diskrecija popušila bananu pred celom nacijom. Jednom prilikom je ta ista Maca rekla genijalnu rečenicu da je ona "najpoštenija osoba jer ništa ne krije". Svi su se smejali tome. Jedna smerna i poštena pevačica, koja živi u skladnom braku, damski se zgrozila nad tim i poručila da njena deca takve gadosti ne gledaju. Ona je valjda bila poštenija jer se o njenoj aferi sa još poznatijim političarem nikada ne govori javno. Valjda zato što se skuplje prodala i bolje odglumila svoju životnu ulogu. Daću celom ovom razglabanju pogrešan ton sada kada budem citirao Balzaka koji u jednom romanu kaže da će te u Parizu smatrati poslednjim lopovom ako te uhvate u sitnoj krađi, a prvim gospodinom ako ukradeš milione, ali već sam sa simpatijama citirao Macu Diskreciju, pa mogu da se frljam i sa Balzakom. Vidite, može i jedno i drugo. I beskrajno je zabavno ako umete da uživate u svim krajnostima. Samo je bitno koliko od čega uzmete.
"Rijalitiji služe za manipulaciju masom kako bi joj se skrenula pažnja sa važnih političkih pitanja" - Sad mi je krivo što sam ovo spomenuo u uvodu jer je ovaj tekst ionako predug, ali koliko mi je poznato, kanala na TV-u ima na stotine, stranica dnevne štampe još toliko, linkova na Internetu mali milion. Koje ćemo dugme da pritisnemo na daljinskom, koju ćemo rubriku u novinama da čitamo i na šta ćemo da kliknemo na svom telefonu ili računaru, izbor je samo naš. Ali, eto, ljudi se i dalje čude zašto u tekstu naslovljenom "Sestra bivšeg muža Goce Tržan iznela svoju teoriju o ljubavnici muža ubijene pevačice iz Borče" ne pronalaze vest o izložbi Dalijevih monografija u Kući legata, o novopronađenoj Betovenovoj simfoniji ili o gladnoj deci Afrike. I zapitaš se, ko je na kraju tu lud? Ne znam, možda je rijaliti i za to kriv. Možda bi sve bilo drugačije da je Maca Diskrecija odrecitovala Borhesovu pesmu "Trenuci", ali ona je ipak popušila bananu i tako je cela jedna generacija koja je obećavala protraćila sav svoj potencijal. A sve je moglo biti drugačije da nije bilo te banane...
