dva poglavlja knjige koju nikada nećete naći na policama knjižara, ali eto, osećam neko čudno olakšanje što sam je završio. nekolicina ljudi koja ju je pročitala izdvojila je naredna dva (gle čuda nakrajća :p ) poglavlja kao nešto što im je to ostavilo najjači utisak tokom čitanja. čitajući ih tako izdvojena, istrgnuta iz konteksta, shvatio sam kako je čudno to što je prvo napisano u julu 2017. godine, kada sam pokušavao da zamislim najmagičniji scenario u glavi, odnosno nešto što sam oduvek hteo da doživim, dok je drugo nastalo verovatno i godinu dana kasnije, kada me je život demantovao i naučio kakvi scenariji zapravo imaju najviše magije u sebi. eto, 'superheroj svog malog života' se neće naći u knjižarama u vašem gradu, ali možda još nekome, osim mojih najbližih, ovo ostavi kakav god utisak (: to je to.
V Dečak koji je pričao knjigama.
Sećam se, voleli smo da se sastajemo u knjižarama. Dogovorimo vreme i mesto, i pojavimo se tamo, potpuno odvojeno. Sretnemo se i prođemo jedan pored drugog, praveći se da se nismo videli. Komuniciramo podizanjem knjiga.
"Kao pas i mačka", piše na knjizi koju drži na drugom kraju knjižare.
Lutam dalje i odgovorim mu sa "300 minuta opasnosti".
"Sve je ekstra (manje -više)".
"Prava mera".
"Škola za delikventne ljubavnike".
Nasmejem se. Nasmeje se i on. Nastavljamo.
"Zaštitnik", piše na sledećoj knjizi koju je pronašao na polici i okrenuo je ka meni. Nasmejem se, ovoga puta više u sebi jer volim način na koji me vidi, ali u svom maniru mu odgovorim okretanjem naslovne strane knjige "Srž zla".
"Đavolji nakot", odgovara mi bez reči podizanjem sledeće knjige. Nasmejem se, ovoga puta naglas, i devojka, koja lista monografiju Endija Vorhola pored mene, čudno me pogleda. Prevrnem očima uz osmeh i promrmljam nešto besmisleno. Vraćam se našoj igri, u njoj nema mesta za troje.
"Veština uspešne komunikacije", sada usmeravam ja knjigu ka njemu, a on spušta pogled da se ne bi i on naglas nasmejao.
"Zagrli me čvrsto" piše na sledećoj knjizi koju podiže sa pulta, dok mi upućuje prenaglašeni pogled tužnog šteneta.
Prelazim prstima preko knjiga na čijim koricama piše "Kada kažeš da sam tvoj", "Tamo gde pripadamo" i "Sreća je kada voliš, a ne kada si voljen", ali ih ne uzimam sa police. Odlučujem se za "Kako zavesti milionera" i namignem mu dok je pokazujem.
Igra se završava njegovim okretanjem prema meni knjige na čijim koricama piše "Seks i slobodna devojka" zbog čega obojica ubrzo osetimo potrebu da napustimo knjižaru. Odvojeno, naravno, znajući da ćemo se uputiti u istom smeru nakon toga.
Dok zatvaram vrata za sobom, uz ljubazno "Doviđenja" rečeno prodavačici za pultom, razmišljam o tome kako ona nema pojma da su se upravo dvoje ljudi tu voleli. Na neki svoj čudan način jesu, da. Iako to nije ustvari bila ljubav niti je to ikada rečeno. Ali, eto, bilo je to nešto nedefinisano i imalo je svoje momente.
VII Dečak koji (n)je razumeo.
Nije ljubav samo kad se volimo, grlimo, mazimo, ljubimo, spavamo, budimo, putujemo, živimo, smejemo se i sve druge tople stvari zajedno.
Ne.
Ljubav je, zapravo, sve ono što nas nikada nisu naučili da jeste, u pričama, filmovima, pesmama, sećanjima na idealne brakove.
Ljubav je kad se svađamo i volimo to što se svađamo. To je vrhunac ljubavi.
Ljubav je kada sam ljut na tebe i ne želim da te vidim ceo dan, ali me umiri pomisao, tik pre nego što utonem u san, da ću te ipak sutra videti.
Ljubav je kada pogledamo loš film u bioskopu, ali ne smatram protraćenim vreme i novac dat za karte jer tu bljuvotinu nisam pogledao sam.
Ljubav je kada znam da dolaziš, ali ne jurim da operem prljavi tanjir, koji već tri dana stoji na komodi iznad mog kreveta, jer mi neće biti neprijatno što vidiš moju nemarnost i aljkavost.
Ljubav je kada volim mali ožiljak na tvom obrazu, a ne kada volim oči koje svako može da vidi koliko su lepe.
Ljubav je kada volim miris tvog blago oznojenog tela, a ne parfeme koje koristiš.
Ljubav je kada ne sediš ispravljeno, kada imaš spanać među zubima, kada prdiš i podriguješ, kada zevaš bez ruke postavljene preko usana, kada hrčeš.
Ljubav je kada umeš da mrziš celim svojim bićem zbog grešaka, a ne kada si ravnodušan.
Ljubav nije praštanje nego "Nemam šta da ti oprostim".
Ljubav su pocepane čarape i majice obučene naopako.
Ljubav su nespretno spremljena jela.
Ljubav je pričanje punih usta i brisanje ivicom rukava.
Ljubav su zaboravljeni datumi i pokloni bez povoda. "Podsetilo me je na tebe".
Ljubav su fotografije na kojima smo loše ispali, a ne one zbog kojih bi nam drugi zavideli što izgledamo kao savršeni par.
Ljubav su tišine koje ne treba popuniti.
Ljubav je tvoja omiljena knjiga koju ipak ne želim da pročitam.
Ljubav su maslačci oduvani pravo meni u lice, zapetljani među trepavice.
Ljubav je, zapravo, sve ono što nas nikada nisu naučili da jeste, u školama, pismima, sonetima, sećanjima na idealne brakove.
Ljubav je samo onda kada ne kažemo da se volimo.
A da li smo se mi voleli?
