Iako nikada nisam bio osoba koja bilo šta počinje "od ponedeljka" ili "od narednog meseca", nego neko ko počinje "od danas", pustio sam sebe da me nadahne Nova godina i da donesem neke bitne odluke. Jednostavno rečeno, smatram da taj impuls za promenama ne treba odlagati za ponedeljak ili naredni mesec, nego ga iskoristiti odmah, onda kada je najjači. Ipak, povodom ulaska u novu godinu i novu deceniju, razmišljao sam o svim onim stvarima koje sam tokom prethodnih godina odlagao i ostavljao za neko drugo vreme, uvek uz onu rečenicu "to ću sigurno uraditi nekad, ali ne sad", i napravio plan kako želim da dočekam kraj ove 2020. godine.
Nisam napravio listu, ali planiram da na unutrašnjoj strani vrata ormana zalepim nekoliko fotografija koje će me asocirati na ciljeve koje sam zacrtao. Ipak, neću biti prestrog prema sebi ukoliko ne ispunim sve ono što sam zamislio. Biću zadovoljan samim tim što sam napravio prve korake ka ostvarivanju toga.
No, prvo bih želeo da se osvrnem na prethodnu godinu kako je ne bih smatrao protraćenom jer je moja lista neostvarenih ciljeva podugačka. Zato bih prvo želeo da se setim zbog čega je 2019. ipak bila bitna.
Bilo je tu putovanja za pamćenje. Konačno sam probao italijanske specijalitete, koje toliko volim, i to u pravim italijanskim restoranima. I hranio sam golubove na glavnom trgu Milana, iako sam se uvek plašio da ih pustim da jedu direktno iz moje ruke.
Naučio sam da spremam čitav niz novih jela i nisam pustio da me entuzijazam za pravljenjem novih popusti tokom cele godine.
Eksperimentisao sam sa odećom.
I sa frizurama.
I aksesoarima (:
Stekao sam jednog prijatelja koji je dobio šaljivi nadimak Nik. Nekome je to možda malo za godinu dana, ali za ovakve poluasocijalne kao što sam ja, to je i više nego dovoljno.
I opet sam putovao. Cvetni Temišvar.
I nisam zaboravio da se magične stvari mogu pronaći i u Srbiji.
Pomerio sam svoje granice kada je o poslu reč i shvatio da, i pored brojnih napravljenih grešaka, ipak mogu mnogo više nego što sam mislio.
Ostvario sam san star deset godina. (Nema mere.)
Naučio da zaista ne volim odlaske na more, čak i kada sam u društvu osobe koju volim. Naprosto, nisam morski tip, i to je sasvim okej.
I još malo eksperimentisao sa garderobom.
2020. godina. Nije počela baš najobećavajuće, ali nikada nisam puštao da me sa pravog puta skrenu pogrešne smernice.
Neki ciljevi koje sam zacrtao su teško ostvarivi, dok su drugi prilično lagani, samo što sam ih nekako uvek, bez posebnog razloga, ostavljao po strani. Mislim da je dobro da postoje i jedni i drugi, jer ako se samo fokusiraš na jedan veliki cilj, sve i da ga ostvariš, osećaćeš se promašeno jer si zapostavio sve drugo. Život ne čine samo velike stvari nego i male. Uostalom, ostala mi je ucrtana u glavi rečenica o čoveku koji je pogodio cilj, ali je promašio sve ostalo. Osim toga, bitno je da na putu do teško ostvarivog cilja postoje i oni koje je lakše postići jer nam oni daju do znanja da možemo sve ono što zacrtamo, a to je preko potreban elan za velike pobede.
Neću sada pisati o svim zacrtanim ciljevima za 2020. godinu, ali ću svaki naredni post posvetiti jednom od njih, onda kada ga prekrižim sa svoje liste.
Nadam se da ćete biti sa mnom na tom putu.
Pozdrav,
naopaki.
No comments:
Post a Comment