Janvier..

Muzika: Nije baš januarski utisak, ali kako je već dva meseca nisam izbrisao sa plejliste na telefonu valjda je red da joj posvetim nekoliko redova. U pitanju je neko o kome ne znam apsolutno ništa jer je nemoguće izguglati nekoga ko se zove Ryder. Kako god, ona peva jednu magičnu pesmu pod nazivom Ruins i nešto je što me je kupilo na prvo slušanje. Muzika. Glas. Njen način pevanja. Sve. A posebno sintagma 'glass house' koja u sebi sažima dva potpuno opozitna termina. Kuću koja simbolizuje dom, zajednicu, čvrstinu; i staklo kao nešto što je lomljivo. Kad god čujem taj stih on ostavi gorko pitanje u meni koliko je, zapravo, bilo šta čvrsto u našem životu, koliko je nešto kuća, a koliko je od stakla. Kako god, sve i da ne idemo u neku dubinu pesma je sjajna i toplo je preporučujem. Spot je, zaista, nebitan.

Film: Ovo je nešto što je moj najjači utisak iako znam da bi se malo kome dopalo. U pitanju je Dupe od mramora / Marble ass Želimira Žilnika. Meni je potpno otkrovenje da mi imamo takav film iz 1995. godine. Potpuno suludo almodovarovski. A to je uvek dobro za ovakve kao što sam ja. Film kao film je ono što ja volim da kažem Toliko je loše da je dobro. Glavnu ulogu, tj. samog sebe, tumači beogradski transvestit/prostitutka Merlinka. Koliko god to odbojno zvučalo na prvu mnogima on je najgenijalnije biće na celom svetu. Takav spoj beskrajne harizme, duhovitosti, otvorenosti, iskrenosti... Ma, nemam dovoljno pravih reči za to biće. Kad god mi malo opadne raspoloženje pustim isečke iz ovog filma ili emisije u kojoj je gostovao kod Tatjane Vojtehovski Stevanov. Toliko puta sam sve to gledao da već znam na kom su minutu najveće odvale. Pa, prosto moraš biti oduševljen čovekom koji se ne trudi da nađe ijedan izgovor za sebe nego kao iz topa odvali: "Znate šta, ja u te idealne ljubavi i brakove uopšte ne verujem. Mi smo duboko zagrebale u blud. Mi smo tako žestoke kamenjarke, znate, da ćemo ceo život biti sumanute za onim stvarima". Ili: "Da li se kajem što sam imala 10.000 muškaraca u životu? Ne, taman posla! Mogu da se kajem samo što ih nisam imala 20.000, ali bila sam mlada i glupa i nisam racionalno trošila svoje vreme. A sad mi se ovo kurvanje tako osladilo...". Ili: "Uvek sa sobom nosim gumicu. Nije me teško naterati. Šta ću kad sam labilna i neodoljiva." Ili: "Šta će mi engleski? Šta ti misliš da se ja nikad nisam jebala sa strancima? Pogledam ga onako jebežljivo i kažem: 'Fike, fike, felacio!'" I tako dalje, i tako dalje. 

Izdvajam samo jedan kratki insert iz emisije, pa ako je neko dovoljno bolestan kao i ja da mu je ovo beskrajno smešno onda nek uživa u ostatku filma i emisije.

Serija: 4. sezona American Horror Story: Freak Show. Istina je da ova serija u potpunosti nije my cup of tea ( :p ) i da se Lady Gaga nije priključila 5. sezoni nikad ne bih dao šansu tome, ali nije mi žao što sam pogledao 2. i 4. sezonu. Što se ove 5. sezone tiče iz više dovoljno dobrih razloga ne mogu da budem objektivan prema tome, tako da to neću ni spominjati. Ali 4. sezona koju sam gledao u januaru je zaista fenomenalna. Radnja se odvija u cirkusu nakaza, a osnovna ideja je ta da su oni samo nakaze spolja, dok su obični ljudi nakaze iznutra. Sarah Paulson je odigrala još jednu maestralnu ulogu zbog čega me je oduševljavala u svakoj sceni. Gospođu Jessicu Lange ne treba ni spominjati. Genije. Jako volim uvodnu špicu u ovu sezonu, tako da ću ostaviti samo taj link.

Umetnost: Izložba Salvadora Dalija (već spominjanog na ovom blogu, pa neću više tupiti) u Kući legata. Pored Dalijevog ordena samome sebi (a kome drugom?) jer za života nije dobio nijedan, svakako je najimpresivniji moj omiljeni rad ovog majstora nadrealizma. Nažalost, ne piše pored eksponata najvažnija stvar vezana za ovu sliku, a to je da je Salvador napravio pravu revoluciju u prikazu raspetog Hrista tako što ga prvi put u istoriji slikarstva ne predstavlja onako kako su ga videli ljudi nego kako ga je video Bog. I, naravno, potpis veći od cele slike..

P.S. Ovde sam izdvojio i sofu u obliku usana Mae West čisto jer malo ljudi zna da je on to dizajnirao, kao i, na primer, logo Chupa Chups lizalica.

Događaj: Predstava Mali bračni zločini po tekstu Erika Emanuela Šmita sa nestvarnom Nelom Mihailović u glavnoj ulozi. Kako magična žena. Kako magična predstava. Govori mnogo o međuljudskim odnosima, ljubavi, iskrenosti, granicama. Volim ta dela (muziku, filmove, drame, romane, itd) koji ti poslože nešto u glavi i daju ti odgovore na pitanja koja možda i nisi postavljao. U jednom delu ona kaže: "Šta to znači voleti jednog muškarca? To znači voleti ga uprkos svemu." Kako sjajna definicija ljubavi. Ako ljubav uopšte treba definisati (a ne treba) onda bi ovo mogla da bude definicija. Ljudi se bore za ono što vole, a odustaju od onoga što ne vole ili ne vole dovoljno. Svi odgovori su uvek jednostavni, iako se gospodin Aleksandar, još jedno magično stvorenje, moj drug koji je te večeri predstavu gledao 17. put, ne slaže sa tim. A ja, pak, čvrsto verujem da su svi odgovori prilično jednostavni, za sve u životu, a mi ih komplikujemo jer nam je tako lakše. Ovo je namerni lapsus. I još jedan (: