Priča o Banks ili Zašto je Boginja ostala bez Oltara?

U naslovu ovog teksta (koji već neko vreme želim da napišem) spojio sam nazive dva albuma magične devojke po imenu Banks (tačnije po prezimenu, budući da se zove Jillian Rose Banks), odnosno Goddess iz 2014. i Altar iz 2016. godine. Učinilo mi se pogodnim da priču o njoj započnem upravo aluzijama na naslove ova dva albuma jer je to upravo ono što je ona. Boginja koju niko nije postavio na odgovarajući Tron (tj. odveo pred Oltar), mada bi u njenom slučaju pogodniji bilo drugo značenje ove reči: Žrtvenik. Ali, kao što će neki moji dalji utisci o njoj pokazati, ova Boginja i ne bi umela da sedi mirno na bilo kom Tronu ovog sveta.

Već u prvoj pesmi sa albuma Goddess kupila me je stihom:

Ispostavilo se da si postao upravo ono što sam očekivala da ćeš biti: 

neko zbog koga ću umreti.
(Alibi)

To je ono što je malo ko sposoban da razume u potpunosti, pa to obično ovakvi kao ja i prećute, a možda sam upravo zbog toga toliko na prvu zavoleo Banks. Često umem da pitam prijatelje u kom momentu osećaju da se zaljubljuju u nekoga i odgovori obično budu slični, jako logični, podrazumevani. Znam da bi Banks odgovorila isto što i ja. U onom momentu kada osetim da možeš da mi slomiš srce. U onom momentu kada u sebi kažem: Kako ćeš ti da me sjebeš. Ima nečeg neobjašnjivog u tom emocionalnom mazohizmu i koliko god sebi pokušavao da objašniš da je to momenat u kom treba da se okreneš i pobegneš glavom bez obzira, ti se zatrčiš i baciš širom raširenih ruku u ambis bez padobrana. Ako, pak, naspram tebe stoji neko ko se potpuno uklapa u tvoje nepravilne kalupe, ali ne poseduje tu moć da te povredi, nećeš osetiti ništa. Opet, sa druge strane, sasvim paradoksalno, govoriš sebi da želiš da budeš voljen, ali uvek se opredeliš za one Prve, nikada za one Druge. I Banks to uvek zna još na samom početku.

A šta kada bi znao da je ovo što smo počeli osuđeno na propast od samog početka?

A šta ako bude samo gore i gore?

Hoćeš li me smiriti i reći da smo doneli pravu odluku?

(Waiting Game)

Iako je u svim pesmama koje je ikada napisala, ona ta koja je potčinjena, povređena ili zapostavljena, u naslovnoj pesmi sa ovog albuma dala je odgovor u kom momentu postaje Boginja, a to je onda kada se svi njeni napori da to postane u zagrljaju čoveka kog je volela ispostave kao bezuspešni. Tek onda kada on više nije u njenom fokusu ona može da savlada svoju mazohističku prirodu i pokaže snagu umesto bolne ranjivosti koja joj je svojstvena dok voli; bolne ranjivosti zbog koje ne može biti voljena. Tada joj se obično vraćaju oni koji su je slomili. Međutim, bez obzira da li ih tada voli ili ne, ona više ne ume da im se vrati čak iako joj nude sve ono za čim je ranije žudela. Zbog čega? Zato što više nemaju tu moć da joj slome srce.

Zaslužuješ da znaš odakle potičem,
da sam bila sama kad sam spalila do temelja vlastiti dom,
da sam iščupala svaku ciglu i bacila je što dalje od sebe.
(You should know where I'm coming from)

Drugi album, izdat dve godine kasnije, pokazuje da Banks u međuvremenu nije ništa naučila, da se nije promenila ni za milimetar. Ona možda drugačije promišlja o stvarima, dublje, pogubnije po sebe, ali ne menja ništa u svom ponašanju, što njen teret čini dodatno teškim.

Ja uvek sjebem samu sebe više nego što bi to mogao bilo ko drugi.
(Trainwreck)

I naravno da je moja omiljena pesma Judas. Zbog nje sam, uostalom, i prvi put pustio Banks. Volim to korišćenje biblijske tematike u pop kulturi, ali samo onda kada je opravdano i duboko shvaćeno, bez potrebe da samo šokira po sebi. A ja sam se nasmejao u sebi već na četvrtom stihu u kom se poigrala sa dvostrukim značenjem reči 'stoned' (1. pod dejstvom opijata; 2. kamenovan ). Kasnije, kada sam preslušao oba njena albuma, ta pesma mi je postala još draža, jer sam shvatio da je Banks morala odabrati baš tu novozavetnu priču u kojoj otpočetka Isus zna da će ga Juda izdati, ali mu poklanja svoje poverenje i pušta ga da to učini jer u suprotnom proročanstvo ne bi bilo ispunjeno. Na isti način Banks poklanja ljubav samo onima za koje zna da će joj naneti bol jer u suprotnom nikada ne bi volela.

Za kraj sam ostavio drugu najdražu pesmu (jer ja nikada ne mogu imati samo jedno najdraže). Volim je, iz meni poznatih razloga, ali radi se o nekim obrnutim perspektivama o kojima bi mi sada bilo prekomplikovano da pišem. A možda i ne želim.

Kažeš mi da me mrziš sad i trudiš se da me svaka tvoja reč zaboli.
Kažeš mi da sam glupa i da sam sjebala sve
i da mi nikada nećeš oprostiti, iako odlazim za tvoje dobro.
Zar ne znaš da nekada možeš voleti nekoga toliko
da ga moraš pustiti da diše?
Ali ti ne razumeš. Nadam se da jednog dana hoćeš.
Dajem ti prostora i vremena da odrasteš u osobu koja znam da možeš da postaneš.
Onakva osoba kakva i ja moram da budem.
Vratiću se kada budem spremna za tebe, ali sada to nisam.
Imaj strpljenja za mene i, molim te, nemoj da zavoliš nekog drugog u međuvremenu.
(Someone new)