Septembre.

Mesec velikih početaka, kao i svake godine.

Muzika: Mogu slobodno reći da su septembar obeležila dva albuma koja sam naizmenično slušao. I za divno čudo oba su izašla u septembru. Nešto i ja da otkrijem na vreme.

Prvi je The Weeknd Beauty behind the madness. Još jedan Kanađanin koji je samo godinu dana stariji od mene, ali je uspeo u životu da napravi tako mnogo. Ime je sebi nadenuo na osnovu toga što je jednog vikenda otišao od kuće i nije se više nikada vratio. Valjda nam svima treba nešto takvo u životu. Kažu da je potrebno 15 sekundi izuzetne hrabrosti da donesemo određene odluke i u životu će se desiti neverovatne stvari. Nekoliko puta sam imao takvih 15 sekundi i nijednom se nisam pokajao. Trebalo bi češće da imam hrabrosti.

Beauty behind the madness je drugi The Weekndov album, mada mu osim jednog studijskog albuma prethode i 3 EP-a koja su nešto kasnije upakovana u jedan kompilacijski album. Što se ovog novog tiče na njega nije potrebno trošiti previše reči jer su ga verovatno svi čuli, a verovatno sam svakog dana imao drugu omiljenu pesmu. Ipak, ako bih morao da odaberem jednu bila bi to Shameless jer volim te pesme napisane iz neke potpuno drugačije perspektive, koje se ne bave standardnim temama. Imao sam jedan lapsus kada sam rekao prijateljici: „Kao da je ovu pesmu meni otpevao. Ne o meni, nego meni“ (: Ali to bi u najkraćem bilo ono što bih rekao o tome jer kad god pokušam nešto da objasnim još više sve spetljam. (Pošto na YouTubeu ne postoji pristojna verzija ove pesme ostavljam live verziju Can't feel my face).

Drugi album (prvi put pišem o dva izvođača, ali bilo bi nepravedno dati prednost jednom od njih) je nešto potpuno drugačije i neočekivano, naročito od Miley Cyrus. CD je, sasvim prigodno, nazvan ...and her dead petz, i, za mene bar, predstavlja pravo otkrovenje. Volim većinu stvari koje je uradila nakon Hannah Montana faze sa izuzetkom prošlog albuma, koji ima dobre momente, ali ništa više od toga, između ostalog i najbolju pesmu u njenoj karijeri Wrecking Ball, koja je, nažalost, pala u drugi plan zbog neumornog stavljanja spota u prvi plan, mada ja u njemu i nisam video nešto veliku kontroverzu. Čudni su ti ljudski dvostruki aršini i sama činjenica da je Miley ozloglašena zbog veoma zdravih i normalnih stavova koje ima, ali... Ma, nije ni bitno.

Bitne su mnoge pesme sa ovog albuma, a najbolja od njih mi je Cyrus skies, a ne mogu a da ne završim ovu priču jednom od ključnih rečenica koju je Miley rekla pre nego što je objavila ceo album besplatno na netu, a to je: „Zaradila sam milione dolara u protekle dve godine samo zbog tverkovanja, tako da bi bilo nefer da sada naplaćujem svoju muziku.“ Kralj.

Film: Namerno sam ostavio gledanje pobedničkog filma iz prošlogodišnje kanske selekcije za kraj i pitao sam se koji je to film mogao biti bolji od Dolanovog Mommy i teška srca priznajem da je Winter sleep zaslužio nagradu. Ti turski filmovi prosto moraju da te osvoje svojom sirovošću, a ovo je upravo jedan od takvih. Podsetio me je donekle na Čehovljeve Tri sestre i njihovu potrebu da odu u Moskvu kako bi nastavile svoj život. Na isti način akteri ove drame Nuri Bilge Ceylana čeznu za Istanbulom kao da će veći grad rešiti sve njihove probleme, a u međuvremenu provode ceo svoj život u zimskom snu iz kog je jasno da se neće probuditi ni ako odu u grad u koji polažu sve svoje nade. Ne mogu a da ne uporedim ovaj film sa iste godine Oskarom nagrađenim Birdmanom jer je to najbolja paralela između evropske i američke kinematografije. Al dosta sam za jednu godinu pljuvao taj film, i previše. (: Uglavnom, topla preporuka za bilo koji turski film na koji naletite. Bila mi je nepoznata njihova produkcija do jedne revije tursko-nemačkog filma u Sarajevu i od tada s vremena na vreme pogledam nešto što dolazi iz ove zemlje i dosad nijednom nisu razočarali. Naravno, i dalje ostaje najjači utisak tom prilikom pogledan film Die fremde (Tuđina) ali bilo bi previše da sad i o tome pišem. 

Serija: Nažalost, nije se ispunilo moje očekivanje za dobru treću sezonu Američke horor priče (nakon odlične druge), pa će verovatno 4. sezona doći na red nakon ove 5. sa gospođom Gagom. Dotad uživam u Orange is the new black što je još jedna najtoplija moguća preporuka. Radnja je smeštena u jedan ženski zatvor u Americi i prati živote mnoštvo različitih žena koje su pogrešni životni izbori doveli tu gde jesu i zauvek ih obeležili u društvu, a samim tim i utisnuli snažan žig na njihove karaktere. 

Knjiga: Opsesija Oskarom Vajldom je, naravno, potekla na osnovu njegove ličnosti, a tek je onda literatura došla na red. I nakon nekih čuvenih dela (kao što su Važno je zvati se Ernest, Salome ili Slika Dorijana Greja) došla su na red njegova pisma lordu Alfredu Daglasu napisana u zatvoru pod nazivom De Profundis. Sama pomisao na jednog takvog estetu i hedonistu kako se zlopati u memljivoj ćeliji koju mora da čisti svakog jutra u ofucanom zatvorskom odelu je dovoljno poražavajuća, a tek ono kakav je to trag ostavilo na njemu je iznad granica podnošljivog. Ne znam koliko bih to nekome preporučio jer do krajnjih granica narušava onu sliku koju svi imamo o Oskaru, ali još jedno maestralno delo, u svakom slučaju. Mada, da Vajld može da se digne iz mrtvih i da vidi kakav su mu spomenik podigli u Parizu mislim da bi tražio da ga ponovo zakopaju (: Sećam se kad sam tumarao po pariskom groblju Per Lašez tražeći, između ostalog, njegov grob da me je kao grom pogodila ta nakaradna grobnica koja je, potpisujem, najružnija na celom groblju, ako se izuzmu oni kineski grobovi (:

 Umetnost i throwback: Pre neki dan sam pronašao maturski rad koji sam radio na kraju srednje škole (pre nekih 5 godina) o Salvadoru Daliju. Toliko sam se ismejao mnogim stvarima koje sam napisao, ali me je to i podsetilo na ono opsesivno čitanje i gledanje svega što je moguće pronaći o njemu. Opsesija tim čovekom nije prestala ni do danas, pa ću ostaviti ovde samo neke od umobolnih rečenica iz tog rada, kao i nekoliko slika koje naročito volim, a od kojih su neke dosta dugo bile okačene na zidovima mojih raznoraznih soba u životu. Naravno, taj rad nije bio napisan nimalo školski (ni po bilo kom propisu) nego kao tekst u nekom časopisu (kvazi-umetničkom, doduše), a za neke delove o masturbaciji, seksu, homoseksualnosti i raznoraznim Salvadorovim nastranostima kojima je privlačio pažnju mi i dalje nije jasno kako sam odlučio da ih ostavim u završnom radu. Ipak, sve to mi je i beskrajno simpatično jer u svim tim redovima mogu da prepoznam onog bolesnog klinca koji je toliko entuzijazma i vremena uložio u sve to. Evo nekih najzanimljivijih delova koji se odnose na Dalija, ne na moje pisanje (:

Sa 6 godina je želeo da postane kuvarica, uporno insistirajući na ženskom rodu. Sledeće godine je promenio mišljenje i želeo kad odraste da bude Napoleon. U međuvremenu je, podstaknut sa majčine strane, krenuo u školu slikanja i poželeo da bude slikar. "Od tada su moje ambicije neprestano rasle, a sa njima i megalomanija. Danas jedino želim biti Salvador Dali i ništa više."

Dali je predlagao Lorki da piše drame, a da on dizajnira pozornice i da se tako proslave u Americi. Ubeđivao ga je da Gali, Dalijevoj tadašnjoj ženi, uopšte ne bi smetalo njegovo prisustvo. Međutim, razočarani Lorka ga je odbio jer nije mogao da prepozna ono u šta se njegov Salvador "maslinastog glasa", pretvorio. (HIT!!!!)

"Moja dela su ručno izrađene fotografije snova."

Na jednoj konferenciji za štampu je stao pred novinare i rekao: "Biću toliko kratak da sam već završio." Na izložbi slika je sam sebe iskritikovao rečima da nikada nije gore naslikao svoja najbolja dela. A kada su ga pitali koja je slika najbolja od izloženih, on je prkoseći Pikasu, koji je na isto pitanje odgovorio da je to ona slika pored koje je okupljeno najviše dece, odgovorio: "Najbolja slika je ona pored koje ne stoji niko."

Zanimljiva je anegdota iz perioda kada je Dali i dalje radio zajedno sa nadrealistima. Usred rasprave, bez ikakve poente je rekao:

"Po mom mišljenju, Hitler ima 2 para testisa i 6 kapica na udu."

Razbesneli Breton ga je pitao kada će svima prestati da ide na nerve sa pričama o Adolfu, a Salvador mu je u svom maniru odgovorio:

"Ako noćas usnim da ti i ja vodimo ljubav, prva stvar koju ću ujutru da uradim je da naslikam naše najbolje poze do najsitnijih detalja."

"Svako jutro kada se probudim, osetim izuzetnu radost - radost što sam ja Salvador Dali. I pitam se: "Šta će novo i lepo ovaj Salvador Dali danas postići?"